Mami AMIOR

U međuvremenu dok nisam pisao prošao je jedan 13. petak. Preživjeli smo. Većina. Ali, malo vas je ipak zazeblo oko srca toga petka. Kao što vam nije drago kada vam crna mačka prođe ispred auta, kao što obilazite ljestve na ulici, kao što dobro gledate da li potkova ima neparan broj rupica, kao što se ne vraćate kući jer će to donijeti nesreću ili… ili… ili… ima toga za nekoliko knjiga.

Zašto sve to radite? Zato što vas je netko učinio idiotima. Usađujući vam strah. Potpuno iracionalni strah od ničega.

A kada vam se usadi strah, bilo kakav, od bilo čega vi ste gotovi, vi ste tijesto koje netko mijesi kako hoće, vi ste glineni golub bez ikakve šanse da vas ne upucaju, vi ste mrtvac kojeg već jedu crvi.

Zato bi već djecu trebali učiti da odjebu sve koji im usađuju bilo kakav strah. Od ljudi, od stvari, od događaja, ili ne daj Bože – Boga. Da ne bismo bili ono što jesmo – ustrašeni ljudi. Preplašena amorfna gomila kojom se manipulira polugama straha.

A lako ih je prepoznati. Samo malo razmislite i odjebite knjige koje vas plaše, odjebite filmove, stvarčice i predrasude, a ljude koji vam usađuju strah pošaljite sočno u pičku materinu bez obzira jesu li vam rod, nadređeni ili podređeni, bez obzira kakvu titulu ili odoru nose.

I zajebite ih. Recite im da ih volite bez obzira na to što znate da su idioti. Oni koji straše imaju samo jedan strah – boje se istine i ljubavi. Pa zajebite jednom vi njih. Bit će vam puno lakše. Vjerujte mi.

Voli vas,

Amior

26. rujna 2010.

PRETHODNA KOLUMNA

Kako su nas zajebali? (2)